Zanimljivosti

Čitajte vašoj bebi prave knjige u pravo vreme

Kako da iz čitanja izvučete najviše koristi za vašu bebu

Roditelji često čuju od lekara i pedagoga da je čitanje deci ključno za njihov razvoj. Ta poruka dopire do roditelja koji shvataju koristi te navike. U izveštaju istraživačkog centra Child Trends stoji da je 2007. godine 55 procenata roditelja dece od tri do pet godina čitalo svaki dan svojoj deci. Prema podacima Ministarstva obrazovanja SAD iz 2012. godine, članovi u 83 procenata porodica koje imaju decu od tri do pet godina, čitaju deci najmanje tri puta sedmično.

Ono što saveti u vezi sa čitanjem deci ne kažu uvek jeste to da je ono što je na stranicama tih knjiga podjednako važno koliko i samo čitanje. Da li su sve knjige podjednako prikladne za malu decu? Da li je važno ono što odaberete? I da li su najbolje knjige za bebe drugačije od onih koje su najbolje za nešto stariju decu?

U cilju savetovanja roditelja kako da naprave pravi izbor, moja psihološka istraživačka laboratorija je sprovela niz istraživanja. Jedan od glavnih zadataka nam je bilo sticanje boljeg razumevanja koliko je čitanje deci važno za razvoj njihovog mozga i ličnosti.

Koje se knjige za decu nalaze na polici

Istraživači su uvideli jasne koristi čitanja deci. Ono je dobro za razvoj njihovih govornih i spoznajnih sposobnosti, proširenje rečnika i veština koje će im pomoći da kasnije sama bolje čitaju.

Čitanje deci takođe pomaže stvaranju bolje međusobne veze između roditelja i dece, pospešujući uzajamnu interakciju – povratnu vezu između roditelja i deteta. I, što je takođe važno, daje im priliku za svakodnevno maženje.

Skorašnja istraživanja su ustanovila da i kvalitet i kvantitet zajedničkog čitanja utiče na kasniji detetov rečnik, čitalačke veštine i sposobnost pisanja. Drugim rečima, što više knjiga roditelji čitaju deci i što više vremena u tome provedu, veća je korist za njihovo četvorogodišnje dete.

Ovo važno otkriće je jedno od prvih koje je ukazalo na koristi čitanja deci u ranom detinjstvu. Ali ostalo je još mnogo toga da se sazna u vezi sa tim da li možda postoje određene knjige koje naročito dovode do većeg kvaliteta interakcije i poboljšane sposobnosti učenja.

Bebe i knjige u laboratoriji

Tokom našeg istraživanja, moje kolege i ja smo pratili bebe tokom drugih šest meseci njihove prve godine. Saznali smo da kada roditelji pokazuju bebama knjige sa licima ili predmetima koji su imenovani, one nauče više, koriste naučeno za nove situacije i pokazuju bolje moždane reakcije. Suprotno je u slučaju knjiga bez oznaka ili onih sa istom oznakom ispod svake slike u knjizi. Takođe se pokazalo da rano učenje, tokom prve godine, daje rezultate primetne četiri godine kasnije.

Naše poslednje istraživanje je sponzorisala Nacionalna naučna fondacija i rezultati su objavljeni u magazinu „Child Development“. Evo šta smo uradili.

Prvo smo doneli šestomesečne bebe u našu laboratoriju, gde smo mogli pratiti koliko pažnje obraćaju na priču o likovima koje nikada pre nisu videle. Koristili smo elektroencefalograf (EEG) da izmerimo njihove moždane reakcije. Bebe su nosile na glavi mrežu od 128 senzora za beleženje električnih impulsa koje mozak emituje tokom svog rada. Merili smo te neuronske reakcije dok bebe gledaju slike na računaru. Ovo merenje nam je davalo podatke o tome koliko bebe znaju i da li uviđaju razlike između likova koje im pokazujemo.

Takođe smo pratili i njihov pogled koristeći tehnologiju za praćenje pokreta očiju, da vidimo na koje se delove slike usredsređuju i koliko dugo mogu da zadrže pažnju.

Podaci koje smo zabeležili prilikom prve posete laboratoriji koristili su nam kao osnova. Želeli smo da uporedimo njihove prvobitne reakcije sa onima izmerenim kasnije, pošto bi otišle kući sa knjigama koje sadrže iste likove.

Dobrovoljce smo podelili u tri grupe. Jedna grupa roditelja je čitala svojoj deci priče koje su sadržale šest različitih likova koje deca nikada ranije nisu videla. Druga grupa je imala iste priče ali umesto da se svaki lik pojedinačno nazove, svi likovi su imali iste oznake (poput „Čupko“). I na kraju, imali smo treću grupu u kojoj nije bilo određeno šta će roditelji čitati deci.

Posle tri meseca, porodice su se vratile u laboratoriju da bismo izmerili nivo pažnje koju su bebe pokazivale prema likovima iz priča. Ispalo je da samo ona deca kojoj su čitali knjige sa imenovanim likovima pokazuju pažnju veću nego što im je bila tokom prve posete, a njihove moždane reakcije su pokazale da mogu da razlikuju pojedinačne likove. Takve rezultate nismo dobili kod dece iz druge dve grupe.

To je pokazalo da veoma mala deca mogu koristiti oznake da uče o svetu u kome se nalaze i da je čitanje deci učinkovit način za pospešivanje njihovog razvoja u prvoj godini života.

Prilagođavanje slika radi maksimalnog učinka

Šta dakle naši rezultati iz laboratorije znače roditeljima koji žele da izvuku najveću korist iz čitanja svojoj deci?

Nisu sve knjige jednake. Knjige koje roditelji treba da čitaju deci od šest do devet meseci drugačije su od onih za dvogodišnjake, koje su opet drugačije od onih za četvorogodišnjake što se spremaju da počnu sami čitati. Drugim rečima, da bi naša deca imala najveće koristi od priča koje im čitamo, moramo izabrati prave knjige u pravo vreme.

Naša istraživanja su pokazala da je za bebe važno odabrati knjige koje različite likove pojedinačno imenuju, da bi tako dobili najveće koriste za njihov razvoj. Svako dete je različito, pa roditelji moraju naći knjige koje će zainteresovati njihovo.
Moja kći voli knjige „Dodirni i oseti“, kao i priče o životinjama. Ako u knjizi nema imena, mi ih jednostavno izmislimo.

Moguće je da knjige koje imaju imenovane likove jednostavno povećavaju količinu roditeljskog obraćanja detetu. Znamo da je pričanje bebama važno za njihov razvoj. Dakle roditelji: ubacite  u svoj svakodnevni raspored čitanje deci, i imenujte likove u knjigama koje im čitate. Pričajte svojim bebama od malena i budite im vodič kroz čudesni svet a neka vam čitanje u tome pomogne.

Autor: Liza Skot
Izvor: salon.com
Prevod: Vladimir Martinović

Related posts

Leave a Comment

0

Your Cart