Zanimljivosti

10 princeza iz bajki koje su mnogo opasnije nego što ste mislili

Princeze su nezasluženo kroz mnoštvo interpretacija tokom vekova postale nejake dame u nevolji, dok su zapravo bile prave opasnice.

Kada pogledate izvorne bajke, naročito najstarije verzije, jasno se vidi da su princeze morale da se nose sa iskušenjima pred kojima bi prosečna osoba vrlo verovatno posustala. Razmislite: šta biste ste vi uradili da vas veštica ili nekakav ogr zatvore u kulu iz koje je nemoguće pobeći? Iskreno, ja bih verovatno samo uzdahnula i zamolila mog tamničara da mi donese bar Kindle, ili možda pretplatu za Netflix.

Foto: Wikimedia Commons; Disney
Ali ove princeze iz bajki neće dopustiti da se priča tako završi. Ponekad pokazuju koliko su opasne kroz niz sumanutih akrobatskih veština; inspiracija za Rapunzel je bila prava akciona heroina. U drugim situacijama, koriste lukavstvo da bi nadmudrile negativca u priči, i naravno uspevaju. A nekad je njihova snaga predstavljena kroz upornost i neprihvatanje onoga što im se nameće; ponekad kroz njihovu nesalomivu moralnu čvrstinu vidimo kako podržavaju ljude koje vole i pomažu im da savladaju prepreke. Ono što je zajedničko za ove princeza jeste to da sve one ruše klišee.Kroz priče ovih 10 izmišljenih plemkinja, videćete koliko su princeze danas neadekvatno predstavljene. (Tehnički, ima ih 21 budući da jedna priča ima čak 12 ubilački nastrojenih princeza.)

1. Petrosinela

Koreni priče o Rapunzel (kod nas poznatijoj kao Zlatokosa) leže u italijanskoj priči o Petrosineli, koju je napisao Đambatista Bazil 1634. godine. Kao i Rapunzel, Petrosinelu je oteo ženski ogr (da i to postoji!) koja se lažno predstavlja kao roditelj i zarobljava je u kuli; međutim, Petrosinela sama planira i sprovodi sopstveno bekstvo.

Foto: Wikimedia Commons
Prisluškivajući ogra, saznaje da se u krovnim gredama kule nalaze tri čarobna žira. Petrosinela se baca na posao. Svom princu naređuje da joj obezbedi dugački konopac; potom otruje ogra, ukrade žirove i beži kroz prozor zahvaljujući konopcu koji je princ doneo. Međutim, ogr se oporavlja od otrova i kreće u poteru, ali Petrosinela ima čarobne žirove kojima počinje da gađa ženskog ogra: iz prvog žira izleće pas koji napada ogra; iz drugog izlazi lav; i na kraju, vuk izlazi iz poslednjeg i on pojede ženskog ogra. Konačno oslobođena Petrosinela odlazi sa svojim princem u njegovo kraljevstvo, venčavaju se i žive srećno.Mora se priznati da je princ je pomogao (nabavio je konopac), ali je ipak Petrosinela sama osmislila i sprovela plan bekstva.

2. 12 razigranih princeza

„12 razigranih princeza“ je bajka koja postoji u mnogo verzija, ali je najpoznatija interpretacija braće Grim iz 1812. godine. Otac ih zaključava u sobu iz noći u noć, ali one pronalaze načine da pobegnu da bi mogle da plešu; otac pokušava da im ugovori brakove, što one ne žele, pa smišljaju načine kako da ga spreče; nemaju baš izbora da žive onako kako one žele, i stoga odlučuju da ustanove sopstvena pravila. Istina, nije baš u redu što su organizovale pokolj bespomoćnih prosaca koje im je otac dovodio, ali kako je Meri Nes napisala na Tor.com, 2017. godine; „Iako ne mogu baš da podržim ubijanje mladića samo da bi mogle da plešu – pa, u potpunosti podržavam njihovu inicijativu da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životima.“

Foto: Wikimedia Commons
Lepo rečeno.3. Princeza Kvan-Jin

Kineska narodna priča, „Princeza Kvan-Jin“, počinje tako što princeza odbija da se povinuje željama svog oca, a završava se tako što postaje Boginja milosti. Njen otac je rešen da je proglasi za svog naslednika – ne obazirući se na njene želje i ostale ćerke – čime bi njen budući muž bio kralj. Kvan-Jin ne želi da vlada, niti želi da se uda, stoga beži u manastir na dan kada je trebalo da se uda. (Da li sam pomenula da je bila izuzetno načitana? Jer je bila. To je bila njena strast: želela je da provede život učeći.)

Foto: Wikimedia Commons
Uprkos mučnom tretmanu kojim je izložena u manastiru, ona izvršava svoje dužnosti bez prigovora i pomaže bilo kome – i bilo čemu – je potrebna pomoć; njena mudrost, miran stav, i suštinska dobrota odiše iz nje u svakom trenutku. Na kraju, kada njen otac pošalje četu da razruši manastir, i vrati je kući na silu, božanska intervencija koju je prizvala Kvan-Jin svojom dobrotom spašava manastir i njegove žitelje – a kada je njen otac osudi na smrt zbog neposlušnosti, bogovi je spašavaju i pretvaraju je u Boginju milosti.Mnogo toga je dopadljivo u ovoj priči: Kvan-Jin, ne samo da se opire staromodnoj tradiciji odbijajući da postane kraljica i da se uda za nekoga koga ne želi, već aktivno radi na tome da održi distancu od svog oca kako bi umakla njegovim planovima.

Priča deluje kao spoj „12 razigranih princeza“ i „Pepeljuge“…

4. Pepeljuga

Uveliko je poznato da „Pepeljuga“ i sve verzije te priče u ogromnoj meri doprinose problemu princeza sa kojim se danas suočavamo. Ali, sigurno ste čuli za onu izreku koja cirkuliše društvenim mrežama? „Pepljuga nije tražila princa. Sve što je ona želela bila je haljina i slobodno veče.“ To je istina. I upravo kada se gleda iz ovog ugla priča zaista dobija na težini.

Pepeljuga se ubija od posla. Zna da zaslužuje bar jedno slobodno veče (budući da, znate, bukvalno nikada u životu nije imala odmor!) – zato kada njena maćeha/poslodavac, i ostatak toksične familije odbiju da joj pruže jedno slobodno veče, ona ih ignoriše i odlazi na bal.

Foto: Wikimedia Commons
Za razliku od francuske verzije Šarla Peroa u kojoj se pojavljuje dobra vila i magijom joj ispunjava želje; Grimova verzija je daleko moćnija: ne postoji dobra vila koja će se materijalizovati iz ničega i rešiti sve njene probleme. Umesto toga, Pepeljuga provodi godine uzgajajući mladicu lešnika koju je zasadila na majčinom grobu. U drvetu lešnika se nastanjuje ptica koja, zahvalna što živi u drvetu, ispunjava želju Pepeljuzi kada joj zatraži haljinu. pepeljuga odlazi na bal, i vraća potpuno sama, bez ičije pomoći.5. Mlinareva kći u priči o „Rumpelstitskinu“

Ova devojka je okružena užasnim ljudima, ali uspeva sve da ih savlada – ne samo Rumpelstitskina – u njihovoj igri. Da bi izgledao kao Velika Uticajna Ličnost, njen otac se bukvalno kocka njenim životom ubeđujući ljude da može da isprede slamu u zlato, a ona iz cele neprilike izlazi vrlo bogata. Njen muž, kralj, je kreten – ceo njen brak se bazira na činjenici da ju je umalo ubio nakon ludosti koju je njen otac izveo – ali ona gradi udoban život za sebe, trudeći se da izvuče najbolje iz situacije. Gde je tu Rumpelstitskin? Pa, on je forsira na dogovor koji ona ne želi, jer smatra da ona ne može da ga odbije; potom rešava zagonetku za koju se verovalo da je nerešiva.

Foto: Wikimedia Commons
Kako navodi Hajdi En Hejner u „Sur La Lune Fairy Tales“ velika je stvar što mlinareva kći uspeva da se oslobodi nametnutog dogovora sa Rumpelstintskinom. „Odricanje od prvog deteta u pogodbi nije neuobičajeno u bajkama“, piše Hejner. „Pored ’Rumpelstintskina’, najpoznatija priča sa sličnom pogodbom je ’Rapunzel’. Čak i ’Lepotica i zver’ sadrži motiv roditelja koji mora da se odrekne deteta.“ Ali! – mlinareva kći, uspeva gde Rapunzelina majka i Lepoticin otac ne uspevaju. „’Rumpelstitskin’ je jedna od nekolicine bajki u kojoj roditelj uspešno nadmudruje zlikovca i uspeva da povrati dete.“6. Princeza Irena iz bajke „Princeza i Goblin“

Objavljen 1876. godine, dečji roman Džordža Mekdonalda, „Princeza i Goblin“ neočekivano ruši uobičajen kliše dame u nevolji: u jednom trenutku u toku priče, Irena mora da spasi svog prijatelja, rudarevog sina Kurdija od zlih goblina. Nakon što je otet, Irena prati magični konac koji joj je poklonila mistična pra-pra-pra baba, sve do Kurdija. Pronađe ga, oslobađa i kopa tunel kroz zemlju do slobode.

Svaka čast, Irena!

Foto: Wikimedia Commons
Do skoro nisam imala pojma da postoji nastavak koji se zove „Princeza i Kurdi“, koji je nažalost tradicionalniji u preraspodeli uloga: Kurdi je glavni lik, i priča je uglavnom usmerena na njegova nastojanja da spasi sve.Ako potražite interpretaciju ove priče na Vikipediji, pročitaćete ovakav  završetak priče:

„Kurdi i princeza Irena se kasnije venčaju i vladaju kraljevstvom pošto kralj umre. Međutim, nisu imali dece, i posle njihove smrti, kraljevstvo u potpunosti propada, urušava se i nikada se više ne pominje.“

7. Lepotica/Bela

Diznijeva verzija priče „Lepotica i zver“ značajno uprošćava priču svodeći mnogočlanu Belinu porodicu samo na dvoje: nju i njenog oca Maurisa. U originalnoj verziji priče, Gabrijel-Suzan Barbo de Vilnev, Belina porodica je ogromna. Trgovčeva žena umire, i ostavlja šestoro dece – tri sina i tri ćerke, tako da je pogodba koju Zver i Trgovac prave mnogo drugačija. Bela ne odlazi sama u zamak u potrazi za ocem, već Zver pušta Trgovca da se vrati kući pod uslovom da pošalje jednu od svoje tri ćerke nazad, ili će morati sam da se vrati u roku od mesec dana.

Foto: Wikimedia Commons
Trgovac planira da se vrati, ali kada ga deca ubede da im ispriča celu priču, Bela odlučuje da ode u zamak kod Zveri: „Ja sam izazvala ovu nesreću, ali ko je mogao da pretpostavi će želja za običnom ružom usred leta izazvati toliko patnje? Budući da sam ja odgovorna, pravedno je da ja ispaštam zbog toga“, rekla je. „Stoga, ja ću se vratiti sa ocem da ispunim njegovo obećanje.“ I pored toga što cela porodica pokušava da je ubedi da ostane, ona ipak odlazi.Verujem da je činjenica što je sama donela tu odluku vrlo važna. Shvata da bi sve bilo u redu da nije tražila od oca ružu, i za dobrobit njene porodice, voljna je da ispravi grešku koju je slučajno napravila. Povrh svega, ni otac, ni ostatak porodice je ne tera da ode umesto oca; to je u potpunosti njena odluka. To puno govori o snazi njene ličnosti koja se baš i ne vidi u Diznijevoj verziji priče.

8. Princeza iz „Istočno od sunca i zapadno od meseca“

Kao Lepotica, Princeza u „Istočno od sunca i zapadno od meseca“ napravi veliki problem. Istina, nasamarila je (rođena majka) – ali je prestup u priči ona počinila. Ali kada sazna da će neko drugi ispaštati zbog njene greške, ona odlučuje da ispravi stvar.

Budući da je manje poznata norveška narodna priča, ona koju su zapisali Petar Kristijan Asbjornsen i Jorgen Mo, vrlo je moguće da niste čuli za nju. Počinje, kao i mnoge bajke, sa roditeljem koji je primoran da se odrekne deteta. U ovom slučaju, beli medved obećava seljaku da će obasuti neslućenim bogatstvima ako mu da najmlađu i najlepšu kćer za ženu. Kćer u početku nije ubeđena, ali medved ipak uspeva da je ubedi da ode sa njim do prelepog zamka. Preko noći, međutim, medved se pretvara u čoveka i posećuje je u krevetu. Pošto je mrak, ona nikada ne vidi kako on zaista izgleda.

Foto: Wikimedia Commons
Medved na kraju popušta, i dozvoljava devojci da poseti svoje roditelje. Zabrinuta da je medved/princ zapravo trol, majka daje svojoj kćeri sveće da bi mogla da obasja sobu kad je medved posećuje – i ispostavlja se da je princ vrlo zgodan – ali ugledavši ga, devojka aktivira kletvu, jer nije trebalo da ga vidi u njegovom pravom obličju. Princ je sada pod uticajem kletve primoran da se vrati pod okrilje svoje maćehe koja ga je proklela i pretvorila u medveda, i da se oženi njenom ćerkom, trolovskom princezom.On odlazi, ali ga devojka, pošto shvati da je pogrešila, prati, pronalazi i spašava ga. Oni zajedno razbiju čini, spašavaju sve koji su bili zarobljeni u trolovskom zamku, venčavaju se, i žive srećno do kraja života.

E to je način da se iskupiš za sopstvene greške, umesto da dozvoliš da neko drugi pati umesto tebe.

9. Elisa iz bajke„Divlji labudovi“

Ovo je još jedna priča u kojoj je princeza u ulozi spasitelja. U bajci „Divlji labudovi“ Hansa Kristijana Andersena iz 1838. godine, kralj udovac sa dvanaestoro dece – jedanaest sinova i jednom ćerkom – ženi se zlom kraljicom koja ga odmah okreće protiv njegove dece. Proteruje ćerku Elisu (ili Elizu, u nekim prevodima), i pretvara sinove u divlje labudove.

Elisa prolazi kroz pakao pokušavajući da spasi braću i vrati ih u ljudski oblik. Mora da nabere dovoljno ljute koprive i od nje plete košulje, ma koliko je opasne opekotine ometale u tom zadatku. Zavetuje se na ćutanje, i iako je upoznala kralja obližnjeg kraljevstva, u koga se zaljubila i koji je nju zavoleo i planira da je uzme za ženu, kraljev nadbiskup, ubeđen da je ona veštica (pošto skuplja toliko koprive) ubeđuje kralja u to, i stavlja devojku na iskušenja – tokom kojih nije u prilici da se brani, zbog zaveta ćutanja. Osuđena je na lomaču.

Foto: Wikimedia Commons
Uprkos svemu, ona nastavlja da plete košulje od koprive, rešena da spasi svoju braću sve do trenutka svoje smrti – i baš kada je plamen trebalo da je proguta, ona završava košulje, baca ih labudovima u pravom trenutku da razbije kletvu. Labudovi se pretvaraju u ljude, pogubljenje se otkazuje, i Elisa i kralj se venčaju i žive srećno.Andersenovi likovi su vrlo često bacani u teška iskušenja koja testiraju izdržljivost – „Mala sirena“ mnogo pati u svom pokušaju da postane čovek – u ovom slučaju, patnja se isplatila.

10. Vasilisa prekrasna

Pišući za „Hafington post“ 2015. godine, folklorista Marija Tatar, opisuje rusku narodnu bajku „Vasilisa prekrasna“ kao hibrid „Pepeljuge“ i „Ivice i Marice“. U pitanju je prilično dugačka priča sa zlom maćehom, zlim sestrama, magičnom lutkom, Baba Jagom koja izrabljuje Vasilisu, i lobanjom punom uglja koji spali maćehu i sestre (sve je u priči prilično jezivo, ali se Vasilisa ipak izbori sa svim strahotama zahvaljujući svojoj hrabrosti i volji).

Foto: Wikimedia Commons
Pošto se Vasilisa vrati kući, i maćeha i sestre dobiju zasluženu nagradu, ona odlazi da živi kod stare žene, gde da bi imala šta da radi, vrti vreteno. Postaje toliko vešta da je car upošljava kao ličnu krojačicu – i kada je konačno upoznaje, duboko se zaljubljuje u nju, kao što se pre toga zaljubio u odeću koju mu je pravila.

U suštini postaje plemkinja tako što je bila vrlo, vrlo dobra u svom poslu.

Možete li danas da zamislite takvo unapređenje?

Zato, sledeći put kada vidite dugokosu devojku, kako sedi sama u tornju, nemojte pretpostaviti da čeka na vas da je spasite.

Ona verovatno već ima sopstveni plan u svom dugačkom satenskom rukavu.

Izvor: www.bustle.com
Prevod: Aleksandar Mandić

Related posts

Leave a Comment

0

Your Cart