Objavljeno

TAJNI POLITIČKI SIMBOLIZAM IZA KNJIGE “ČAROBNJAK IZ OZA”

„Čarobnjak iz Oza“ je jedna od omiljenih dečjih priča. Knjiga je objavljena 1900. godine i adaptirana u film 1939. Godinama su obožavaoce privlačili tračevi iza scene i čudna zavera koja je okruživala „Čarobnjaka iz Oza.“ Ali da li postoji i politička poruka skrivena u knjizi Frenka L. Bauma?

Istoričari su pronašli nekoliko simbola u knjizi i svi oni ukazuju na jednu stvar: američku politiku krajem 19. veka, kada je Bauer pisao priču. Simbolizam „Čarobnjaka iz Oza“ ide neverovatno duboko, od glavnih likova do ciklona, čuvenih cipelica, pa do Totoa. Glavna poruka u knjizi govori o uzdizanju populizma i debati o zlatu i srebru. Populisti s kraja devetnaestog veka uglavnom su bili farmeri i radnici koji su se okupili zahtevajući puštanje u promet srebrnih kovanica, porezne reforme, direktan izbor senatora i druge načine koji bi farmerima i radnicima u industriji dali bolje ekonomske uslove, usput jačajući političku demokratiju.

Možda izgleda nategnuto, ali postoji veliki broj dokaza koji podržavaju teoriju da je Baum pisao političku alegoriju provučenu kroz zabavnu dečju bajku. Baum je bio politički novinar krajem devetnaestog veka i živeo je u Južnoj Dakoti nekoliko godina, što mu je omogućilo pogled iz prvog reda na uspon populističkog pokreta i stavove američkih farmera i radnika. Da li je „Čarobnjak iz Oza“ alegorija na politiku iz devedesetih godina 19. veka? Zanimljivo, možemo izvući neke paralele i sa današnjom političkom scenom, čineći tobožnju političku alegoriju vanvremenski relevantnom pričom. Nastavite sa čitanjem i sami odlučite.

„Čarobnjak iz Oza“ je napisan devedesetih godina devetnaestog veka i nosio je tajnu poruku koja je dešifrovana tek 1964.

Iako je „Čarobnjak iz Oza“ danas najpoznatiji po filmu iz 1939, u kom je glumila Džudi Garland.

Niko nije primetio jasne paralele sa američkom politikom toga doba sve dok istoričar Henri Litlfild nije objavio analizu priče 1964. godine. Decenijama su ljudi karakterisali Baumovu knjigu kao bajku za decu. Ali u stvari, ona je nosila jaku poruku o najvećim problemima sa kojima se Amerika sučeljavala na kraju 19. veka:

Doroti predstavlja prosečnog Amerikanca

via GIPHY

Doroti je siroče koje živi u Kanzasu, dosadnom, sivom mestu, koje izgubilo svoju živost. Prema istoričaru Kventinu Tejloru, Doroti predstavlja „svakog od nas u našem najboljem izdanju – ljubazne, ali pune samopoštovanja, iskrene ali razumne, korisne ali odvažne.“ Ona je, ukratko, „devojka iz susedstva“ i predstavlja prosečnog Amerikanca koji traži rešenja za jednostavne probleme.

Osamdesetih i devedestih godina 19. veka, država Kanzas je prolazila kroz velike probleme. Suše, surove zime i najezda skakavaca uništili su ravnicu. Očajni farmeri okrivili su razne sile: Volstrit, železnicu, političare ili samu prirodu. Stradanje američkih farmera dovelo je do uspona populista koji su obećavali rešenje.

Strašilo predstavlja farmere srednjeg zapada

Jadno Strašilo iz „Čarobnjaka iz Oza“ je ubeđeno da nema mozak. Ali njegov „strašan osećaj inferiornosti i sumnje u sebe,“ prema Litlfildu, potiču iz njegove višegodišnje patnje zbog neprestanog ruganja. U jednom tekstu iz 1896. godine, farmeri iz Kanzasa su optuženi da su „neznalice, iracionalni i generalno, glava uronjenih u blato.“

Populističku partiju, tada novu na sceni, uglavnom su činili farmeri koje su svi ostali ismevali. Zvali su ih zaluđenim glupacima i radikalima. Ali Strašilo dokazuje da nije glup – pokazuje zdrav razum i prilagodljivost tokom putovanja. Priča implicira da farmeri nisu glupi kao što njihovi politički protivnici prikazuju.

Limeni čovek je maltretirani radnik u fabrici

Krajem 19. veka, Amerika je bila usred industrijske revolucije. I ta promena stvorila je veliki broj radnika prema kojima su šefovi loše postupali. Tu ulazi na scenu Baumov Limeni čovek. On predstavlja dehumanizovanog radnika koga je zla veštica sa istoka pretvorila u lim – Limeni čovek je nekada bio jak, zdrav radnik, ali nakon što ga je veštica proklela, slučajno je sebi odsekao udove. Svaki je zamenjen limom i tako je nastao Limeni čovek.

Limeni čovek predstavlja radnike u fabrikama koji su izgubili srce u novoj ekonomiji. A simbolizam ide još dublje. Limeni čovek je zarđao kada ga Doroti sretne, što pravi paralelu sa velikom nezaposlenošću tokom depresije sa kraja devetnaestog veka. Ali je spreman da radi, kao što Doroti demonstrira kada mu da samo nekoliko kapi ulja.

Strašljivi lav je populistički heroj Vilijam Dženings Brajan

Postoji mnogo tragova koji govore da Strašljivi lav predstavlja najvećeg populističkog heroja Vilijama Dženingsa Brajana. Simbolizam ovde ide baš duboko. Poput Strašljivog lava, Brajan je bio poznat po svom „urliku“. Čak ga je i štampa predstavljala kao lava.

Kao kandidat demokrata 1896. i 1900. godine, Brajan je predstavljao frisilver pokret, tvrdeći da američki zlatni standard šteti farmerima.  Ali Brajan nije uspeo da pobedi na izborima, jedan od razloga je zato što nije mogao da pridobije radnike sa istoka – kao što ni kandže Strašnog lava „nisu ostavile utisak“ na Limenog čoveka.

Tajna je u srebrnim cipelicama

via GIPHY

Prelepe crvene cipelice iz filmske verzije „Čarobnjaka iz Oza“ ne postoje u knjizi Frenka Bauma, zato što su one tamo bile srebrne. Promenjene su u crvene kako bi se iskoristila čuda Tehnikolora, u to vreme još uvek nove tehnologije. Ali kada jednom shvatite da su u originalu cipelice bile srebrne, politička poruka postaje jasna i glasna.

Farmeri su hteli da se vrate slobodnom srebru kako bi se zaštitili od štetnog ekonomskog uticaja zlatnog standarda. U „Čarobnjaku iz Oza“, žuta staza od cigli, koja predstavlja zlato, opasan je put. Vodi do Smaragdnog grada ‒ put je veza između zlatnog standarda i političkih interesa. I prepun je pukotina i rupa, piše Baum. Cigle su bile „prilično neujednačene“, a ponekad i „polomljene ili ih čak nije ni bilo.“ Strašilo, koje predstavlja farmere, više puta je padalo na njih. Ali Dorotine srebrne cipelice je bezbedno vode van opasnosti, nagoveštavajući da je povratak na srebrni i zlatni standard rešenje za ekonomske probleme.

I da budemo skroz jasni da „Čarobnjak iz Oza“ govori o monetarnoj politici, Baum je nazvao svoju imaginarnu zemlju Oz – što je skraćenica za uncu, mernu jedinicu za zlato i srebro.

Zle veštice predstavlju moćne interese u američkoj politici

Dve zle veštice u „Čarobnjaku iz Oza“ predstavljaju moćne sile u američkoj politici koje prete zemlji. Zla veštica sa istoka, koju Doroti smrska svojom kućom, slabo je prikrivena referenca na Volstrit i sve novčane interese tog vremena. Ona predstavlja finansijsko-industrijski interes, i ona je ta koja je ukrala srce Limenog čoveka i porobila Mančkine, dok veštica sa zapada porobljava Vinkije, koji predstavljaju azijske radnike sa američkog zapada. Konačno se rastvara u vodi – još jedna aluzija na monetarnu debatu u odnosu na likvidnost.

via GIPHY

Ispostavilo se da se mnogo toga u „Čarobnjaku iz Oza“ tiče… Fiskalne politike

Devedesetih godina 19. veka u američkoj politici vodila se velika debata u vezi sa zlatnim standardom. Pod zlatnim standardom, američki papirni novac podržavalo je zlato i svako je mogao da odnese dolar u banku i tamo dobije zlato jednake vrednosti.

Ali zlatni standard je pravio velike probleme američkim farmerima. Cene su padale. Farmeri nisu mogli da isplate zajmove. Banke su počele da plene i prodaju farme, što znači da su farmeri izgubili i posao i domove. I većina njih je krivila zlatni standard. Pre 1873, dolar su mogli da zamene za zlato ili srebro –  farmeri su želeli da se vrate na „slobodno srebro“, jer bi zastupljenost srebra izazvala inflaciju, što bi olakšalo vraćanje zajmova.

Sve ovo izgleda kao da nema veze sa „Čarobnjakom iz Oza“ dok ne razmislite o dve stvari: važnosti žutog puta (koji predstavlja zlato) i Dorotinih cipelica – koje nisu bile crvene u knjizi. Bile su srebrne.

Leteći majmuni su veliki rasisti

Leteći majmuni obavljaju zle poslove za vešticu sa zapada. Prema Litlfildu, predstavljaju Indijance iz ravnica, koji su se još uvek borili za opstanak protiv američke vlade krajem devetnaestog veka. Baumov opis letećih majmuna čini vezu jasnom. „Jednom smo bili slobodan narod, živeli smo srećno u šumi, leteći od drveta do drveta, jeli smo orahe i voće i radili smo sve što smo hteli i nikoga nismo zvali gospodarom“, objašnjava njihov vođa. Sve se to promenilo kada je Oz došao da „vlada ovom zemljom.“

Frenk Baum je imao veoma snažna mišljenja o američkim urođenicima. I sva su bila veoma rasistička.

„Belci su, prema zakonima osvajanja, pravdi civilizacije, gospodari američkog kontinenta i najbolja sigurnost za granična naselja biće obezbeđena totalnim uništenjem preostalih Indijanaca. Zašto ne uništenje?“

Nakon što je govorio u korist genocida, Baum dodaje:

„Nakon što smo se vekovima ogrešivali o njih, bolje da smo, kako bismo sačuvali svoju civilizaciju, učinili još jednu lošu stvar i izbrisali sa lica zemlje ova neukrotiva i nepripitomljiva stvorenja.“

Sa takvim gledištem, nije ni čudo što je Baum učinio leteće majmune zlim.

Smaragdni grad je u stvari Vašington

Dorotin cilj na putu kroz Oz je, makar na početku, da dođe do Smaragdnog grada. Ovo magično mesto će rešiti sve njene probleme i misteriozni Čarobnjak iz Oza će joj pomoći da se vrati u Kanzas. Ali njen početni optimizam o ovom prelepom gradu brzo isparava.

Prema Litlfildu, „Smaragdni grad predstavlja glavni grad“, odnosno Vašington. Iako Doroti, prosečni Amerikanac, veruje da odlazak u glavni grad rešava sve njene probleme, uskoro shvata da je grad, poput Čarobnjaka, više fatamorgana nego stvarnost.

Čarobnjak je predsednik čija je moć samo iluzija

Iako Čarobnjak tvrdi da je veliki moćan, on je u stvari šarlatan. Kao što Litlfild objašnjava, Čarobnjak je „mali starac, sklon pravljenu grešaka, koji se krije iza kartonske fasade i buke“, čineći ga „svakim predsednikom od Granta do Mekinlija.“ Umesto da igra neku konkretnu osobu, Čarobnjak je simbol samog predsedništva – i poput političara, Čarobnjak kaže: „Nikad ne ispunjavam želje a da ne dobijem nešto zauzvrat.“

U knjizi Čarobnjak traži od Doroti da ubije zlu vešticu sa zapada. Taj zahtev pokazuje nedostatak moći – ako je on stvarno veličanstven, zar mu treba mala devojčica koja će da ispunjava njegove naredbe? Poput američkih predsednika, Čarobnjakova moć je iluzija – i više puta se pokazalo da je slabiji od dve zle veštice.

Simbolizam je svuda u „Čarobnjaku iz Oza“

via GIPHY

Ciklon, prema nekima, predstavlja uspon populizma koji je preplavio srednji zapad. Polja makova predstavljaju antiimperijalistički pokret, koji je odvraćao Vilijama Dženingsa Brajana od monetarnih problema (uspavljujući ga). Čak i Dorotin saputnik Toto smatra se simbolom prohibicije, zato što je „trezveno trčkarao za njom“.

Dobre veštice predstavljaju ljude koji podržavaju populizam. Dobra veštica sa severa simbolizuje gornji srednji zapad, koji je glasao za Brajana na izborima 1896. i uveo populizam na nacionalnu scenu. Glinda, dobra veštica sa juga, predstavlja južne populiste koji su govorili u korist slobodnog srebra – kao što je Glinda jedina koja razume moć Dorotinih srebrnih cipela. Istok i zapad koji su bili protiv populizma, se nazivaju zlim, dok su sever i jug dobri zato što ga podržavaju.

Tri boje se više puta pojavljuju u „Čarobnjaku iz Oza“: zlatna, srebrna i zelena. Boje novca.

Baumovi motivi ostaju misterija

Ali da li je stvarno Frenk L. Baum ubacio tajnu populističku poruku u dečiju knjigu? Neki su tvrdili da Baum, koji sam nije bio populista, ne bi ubacio tako nešto u svoju knjigu. U stvari, dokazi pokazuju da je Baum glasao za republikanca Mekinlija, a ne za Vilijama Dženingsa Brajana. Opet, to ne negira simbolizam u knjizi. Iako sam Baum nije podržavao  populizam, njegova se knjiga i dalje može posmatrati kao kritika američke politike. Na kraju krajeva, možda nikada nećemo saznati pravu Baumovu nameru. Bez obzira, „Čarobnjak iz Oza“ govori o američkoj politici sa kraja devetnaestog veka. Kventin Tejlor zaključuje:

„Oz funkcioniše na dva nivoa, jedan je književni i detinjast, drugi je simbolički i politički. Njegov kapacitet da fascinira na oba nivoa, svedoči o neverovatnom umu i genijalnosti njegovog autora.“

Autor: Ženevjev Karlton
Izvor: ranker.com

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *