Objavljeno

Pisac u ulozi Deda Mraza: pismo Marka Tvena njegovoj trogodišnjoj ćerki Suzi, 1875

deda_mraz

Palata Deda Mraza na Mesecu. Božićno jutro.

Moja draga Suzi Klemens,

Primio sam i pročitao sva tvoja pisma, koje ste tvoja sestrica i ti napisale rukama svoje majke i svojih dadilja. Takođe sam pročitao i ona pisma koja ste vi mali ljudi napisali za mene sopstvenim ručicama – i mada nisi koristila slova odraslih ljudi, koristila si znakove koje deca u svim zemljama na svetu i na svetlucavim zvezdama koriste, i s obzirom na to da su svi moji podanici na Mesecu deca i ne koriste drugačije znake nego ti, shvatićeš da bez problema umem da pročitam bodljikave i fantastične znake tvoje sestrice i tebe. Ali nisam najbolje razumeo ona pisma koja ste diktirale majci i dadiljama, jer ja sam stranac i ne umem dobro da čitam engleski. Otkrićeš da sam napravio nekoliko grešaka o stvarima koje ste ti i beba naručile u vašim pismima – sišao sam u ponoć niz tvoj dimnjak dok si spavala i lično ti dostavio poštu – i poljubio vas obe zato što ste dobra deca, dobro odgojena, lepo vaspitana i možda najposlušniji mali ljudi koje sam ikad video. Ali u pismu koje si diktirala sam video neke reči koje nisam najbolje razumeo i jednu ili dve male narudžbine koje nisam mogao da ispunim jer su nam ponestale zalihe. Našu poslednju kuhinju za lutke je upravo dobilo veoma siromašno detence skroz gore na Severnjači, u hladnoj zemlji iznad Velikih kola. Tvoja mama ti može pokazati tu zvezdu i ti ćeš onda reći: „Pahuljica“ (jer to je ime deteta). „Drago mi je da si dobila kuhinju za lutke jer je tebi potrebna više nego meni.“ Dakle, moraš napisati to sopstvenom rukom i Pahuljica će ti odgovoriti. Ako to samo izgovoriš, ona te neće čuti. Neka tvoje pismo bude lako i tanano, jer je udaljenost velika i poštarov teret veoma težak.

U neke delove pisma tvoje mame nisam bio siguran. Pomislio sam da bi moglo biti „kovčežić pun odeće za lutke“. Jeste na to mislile? Zazvoniću na vaša vrata u 9 ujutru da to istražim. Ali ne smem da vidim ikoga i ne smem da pričam ni sa kim sem sa tobom. Kada zvono zazvoni, Džordž mora da otvori vrata sa povezom preko očiju, a zatim da ode u sobu za ručavanje ili do kredenca sa porcelanom, zajedno sa kuvarom. Moraš da kažeš Džordžu da hoda na vrhovima prstiju i da ne kaže ni reč – ili će jednog dana umreti. Zatim moraš da se popneš u dečju sobu i da se popneš na stolicu ili na krevet dadilje i da staviš na svoje uvo na cev iz koje se čuje sve iz kuhinje i kada zazviždim kroz nju, moraš da kažeš u cev: „Dobro došao, Deda Mraze!“ Onda ću te pitati da li si za Novu godinu htela kovčežić ili ne. Ako kažeš da jesi, pitaću te koje boje bi taj kovčeg bio. Tvoja majka će ti pomoći da navedeš lepu boju i moraš da mi kažeš svaku pojedinačnu stvar koju kovčežić treba da sadrži. Onda kada kažem: „Doviđenja i Srećan Božić, moja mala Suzi Klemens“, moraćeš da kažeš: „Doviđenja, stari, dobri Deda Mraze, hvala ti mnogo i molim te, reci toj Pahuljici da ću noćas gledati u njenu zvezdu i da mora da me vidi odande – biću na prozoru u zapadnom krilu; i svake prijatne noći ću gledati ka njenoj zvezdi i reći: ‘Znam još nekoga gore poput nje’“. Zatim moraš da siđeš u biblioteku i nateraš Džordža da zatvori sva vrata ka glavnoj sali i svako mora da miruje na nekoliko trenutaka. Ja ću otići na Mesec i doneti te stvari i kroz nekoliko minuta ću sići kroz dimnjak koji vodi u salu – ako želiš kovčežić – jer ga nisam mogao provući kroz dimnjak u dečijoj sobi.

Smete da pričate, dok ne začujete moje korake u sali. Onda ćeš reći svima da se utišaju nakratko, dok se ne uspenjem opet uz dimnjak. Možda uopšte nećeš čuti bat mojih koraka – tada možeš proviriti kroz vrata sobe za ručavanje i videćeš da je stvar koju želiš odmah ispod klavira u dnevnoj sobi, jer ću je tu ostaviti. Ako ostavim sneg u sali, moraš reći Džordžu da ga baci u kamin, jer nemam vremena za takve stvari. Džordž ne sme da koristi metlu, već krpu – ili će jednog dana umreti. Moraš da nadgledaš Džordža da ne bi upao u nevolju. Ako moje čizme ostave tragove na mermeru, Džordž ne sme da ih obriše. Ostavite ih tu u sećanje na moju posetu i kada pogledate taj trag ili ga pokažete nekome, setićeš se da moraš da budeš dobra mala devojčica. Svaki put kad si nevaljala i neko pokaže na taj znak koji je tvoj dobri, stari Deda Mraz ostavio na mermeru, šta ćeš im reći, srećice?”

Doviđenja na nekoliko minuta, dok se ne spustim na zemlju i ne pozvonim na tvoja vrata.

Tvoj voljeni,

Deda Mraz

Koga ljudi ponekad zovu i „Čovek na Mesecu“

Izvor: flavorwire.com

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *